Gornji Milanovac – Slobodan Brkić je student Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Ocene u indeksu: osmice, devetke i desetke. Vrstan je kompjuterista programer. Svira klavir i komponuje za ovaj instrument. Govori engleski kao što se govori na Ostrvu, u Americi, Indiji ili sa kineskim naglaskom – kako kad treba. Govori španski i italijanski, takođe. Putem interneta razgovara sa Japancima, bilo na tokijskom ili na nekom od provincijskih izgovora…

Već ste zadivljeno zaključili: taj momak je genije. U pravu ste, no ne žurite sa oduševljenjem dok vam ne otkrijemo jednu „sitnicu” iz njegove biografije. Slobodan od rođenja živi u mraku, bez očinjeg je vida.

– Ta moja bratanica je rodila trojke, pa su bebe odmah smeštene u inkubator. Nažalost, greškom „ljudskog faktora”, dečak i jedna od devojčica, Nada, oslepeli su, dok je treću bebu Veru nesreća mimoišla. Njihova majka ih je odmalena učila pesmi, duhovnoj i staroj narodnoj, izvornoj. Tako su, kako Slobodan često kaže, „pevajući razgonili mrak”.

Ovo nam ispriča Sveto Damnjanović, rođen u selu Glušci kod Bogatića, a odavno je Milanovčanin. Slobodan deo letnjeg raspusta provodi kod dede Svetomira, gde smo se i upoznali.

– Osnovnu školu sam, sa sestrama, završio u Glušcima, potom srednju muzičku u Šapcu. Sad sam apsolvent političkih nauka, na smeru za međunarodnu politiku. Sestra Nada, koja je moje sudbine, završila je muzičku akademiju, a Veri preostaje još diplomski ispit na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. I kao što deda reče, nas troje pevamo odmalena, prvi koncert smo imali ovde u Milanovcu, pre 12 godina, koliko smo tada sve troje imali, a bar 20 puta smo gostovali u Americi. Pevali smo u Bostonu, Njujorku, Portlandu, Pitsburgu, Klivlendu, Čikagu, u Los Anđelesu, na Floridi…

Hajde engleski, španski i italijanski, ali kako je naučio japanski, čak i nekoliko dijalekata koji se govore u Zemlji izlazećeg sunca – prekidamo ga pitanjem. Njegov metod je poučan za svakoga koji želi da postane poliglota.

– Jezike učim u četiri koraka. Prvo je slušanje na audio kursevima; sledi konverzacija sa ljudima kojima je jezik koji učim maternji; potom aktivno slušanje stranih televizijskih i radio-stanica. Tu su još čitanje (pomoću čitača ekrana) i pisanje. Inače, kompjuter je moj „glasni alat“: pomoć pri studiranju, nezaobilazan je pri stvaranju raznih programa, često i vid zabave i aktivnog odmora.

Dok smo još kod Japana, da čujete i ovo. Slobodan je ispisao svoje podatke na internet-sajtu, a pored imena je napisao (89). Hteo je da objavi da je rođen 1989. godine. Međutim, u japanskom udruženju staraca su pročitali poruku drugačije: jedan Srbin koji govori japanski i ima 89 godina dostojan je njihovog članstva. Tako je naš junak, 41 godinu pre roka (član tog društva staraca ne može biti mlađi od 65 godina), stekao člansku kartu. To mu je dobro došlo da povremeno, kroz „internetsku žicu” ćaska sa ponekom starinom iz tog udruženja.

Slobodan je, blagodareći kompjuteru, neprekidno u poslu. Angažovan je od antihakerske organizacije, koja radi pod pokroviteljstvom Vlade SAD, u stvaranju antivirusnih programa za zaštitu podataka na bankovnim računima i tajni koje se tiču bezbednosti uopšte.

Razgovoru sa Slobodanom nikad kraja, pa tako doznasmo i ovo. Trojka iz Glušaca ima i mlađeg brata Miodraga. Ljubitelji košarke će se sigurno setiti dugajlije Brkića iz „Megavizure”. E taj se sad sprema da zaigra u košarkaškom klubu jednog američkog koledža. Kuriozitet je da je stariji brat osrednjeg rasta, onakav kakvih je najviše na svetu, a Miodrag je dosegao 218 santimetara, a takvih na svetu nema baš mnogo.

Najzad i naše pitanje: ima li leka? Odgovor odmah dobijamo od dede:

– Slobodan i Nada su se, kao bebe, našli u Bostonu. Primio ih je i pregledao doktor – Japanac. Ko veruje da se u svetu ništa ne događa slučajno, i u ovome će naći nekakav znak. Rekao je da je za operaciju rano, da treba sačekati da bebe odrastu. Bebe su odrasle, ali za svako oko treba po sto hiljada dolara, a očiju je dva para. Godinama prikupljamo sredstva. Operacija će se obaviti na klinici u San Francisku.

Namerno smo odustali od pitanja čime će se Slobodan baviti kad uskoro završi fakultet. Valjda će se o diplomiranog diplomatu, izvrsnog programera i poliglotu otimati ambasade i firme sa poslovima u inostranstvu. Osim, ako vrag nije posve odneo šalu u svoju rupu.

Izvor